Ishrana kod dece sa poremećajima iz autističnog spektra i srodnim poremećajima (disharmoničan razvoj, hiperaktivnost, poremećaj pažnje itd.)

Autizam je složeni poremećaj sa višestruko pogođenim sistemima- neurološki, imunološki, gastroenterološki, endokrini itd. Problematika je široka i sveobuhvatna, simptomi su brojni, ali je najvećim delom pogođen mozak deteta, kao posledica složenih biohemijskih i metaboličkih procesa.

Ishrana kod dece sa autizmom i srodnim poremećajima igra važnu ulogu. Da bismo razumeli zašto je balansirana, antiinflamatorna ishrana, bogata nutrijentima, važna kod dece sa autizmom i srodnim problemima, važno je razumeti fiziološke procese koji se dešavaju „u pozadini“.

Neki od uobičajenih fizičkih simptoma kod dece sa autizmom su dijareja, konstipacija, nadutost, bolovi u GI traktu, česte infekcije, problemi sa spavanjem, upalni procesi u organizmu, prisustvo bolova.

Kod ove dece, čitav niz sistema ne funkcioniše kao kod zdravih osoba- sposobnost detoksikacije, metilacije, varenje hrane, razlaganje nutrijenata, mitohondrijalna disfunkcija, odnos korisnih i štetnih mikroorganizama u crevima ( „dobri“ i „loši“ probiotski organizmi, bakterije, gljivice, virusi, paraziti), propustljivost creva itd.

Hrana koja se unosi u organizam, u direktnoj je vezi sa uticajem na mozak. Ako dete ne vari pojedine namirnice kako bi trebalo, ako ima problem sa procesima na ćelijskom nivou, koji su direktno zaduženi za kreiranje energije , balans hormona i brojnih biohemijskih procesa, sve što uđe u organizam može biti okidač za različite procese, koji imaju negativan uticaj na detetovo stanje.

Pojedine namirnice deluju proinflamatorno na organizam- izazivaju upalne procese. Neke od njih (gluten, kazein, šećer) imaju opioidno, ekscitatorno i druga dejstva na mozak deteta. Hipokrat je govorio da „sve bolesti potiču iz creva“, a poznato je da su „creva drugi mozak“, zbog velikog broja nervnih završetaka i direktne korelacije sa mozgom, takođe- najveći deo imunog sistema direktno je vezan za crevni trakt.

Kod dece sa autizmom, postoji neravnoteža u mikrobiomu creva (svi ovi mali stanovnici – mikroorganizmi koje smo gore naveli). Ukoliko postoji disbakterioza, bakterije koje su u prerastu, luče izvesne materije, kiseline, koje imaju negativna dejstva na mozak (npr. Propionati).

Ukoliko postoji manjak dobrih bakterija, stvara se pogodna sredina za prerast gljivica, koje zauzmu taj prostor i luče toksine koji dospevaju u krvotok, a preko njega, opet u mozak, opterećuju jetru , prave neravnotežu, izazivajući brojne simptome, kao što su smejuljenje, agresija, bol, nervoza, razdražljivost, dezorijentisanost, opijenost, zamućeno razmišljanje. Slična je situacija i kod prisustva parazita, virusa itd.

Crevna sluznica zauzima veliku površinu GI trakta, a usled ove neravnoteže i neizbalansirane ishrane, najčešće pune toksinima, prostim šećerima itd., dolazi do njenog oštećenja, upala, pojave tzv. „propusnih creva“. Samim tim, smanjuje se i sposobnost absorbcije i snabdevanje organizma korisnim materijama.

Nesvarena hrana može da pojača upalne procese i aktivaciju imunog sistema.

Kako hranimo naš mikrobiom – tako će se i razvijati. Ukoliko dete jede hranu koja pogoduje rastu i razvoju loših bakterija, gljivica itd, one će biti u prerastu, stvarajuči stalno žarište.

Prvi korak je, dakle- u ishranu uvesti namirnice pune korisnih nutrijenata- vitamina, minerala, antioksidanasa, probiotika i prebiotika, a lišiti je unosa glutena, kazeina, prostih šećera.

Gluten i kazein su za decu sa autizmom posebno opasni- nemogućnost adekvatnog razlaganja ovih komponenti stvara ozbiljne probleme, čak i kada, recimo, test na celijakiju ne pokazuje direktno prisustvo, moguća je intolenancija na gluten, koja na GI trakt deluje jednako nekomforno i inflamatorno.

Korisno je u startu izbaciti i sve potencijalo inflamatorne namirnice, namirnice koje su potencijalni alergeni, koje imaju visok sadržaj oksalata, kao i one sa visokim sadržajem histamina (primer – paradajz, bademi, banana, citrusi/osim limuna, spanać, kikiriki…).

Usled problema sa sistemima detoksikacije, krucijalno je obezbediti što manji unos i izloženost toksinima, kako iz okoline (buđ, duvanski dim, teški metali- živa, aluminijum itd), tako i onima koje svakodnevno unosimo putem hrane- salicilati, veštačke boje, arome, bojačivači ukusa, pesticidi, MSG… Ove komponente se nagomilavaju u organizmu i mogu uzrokovati iritiranost, agresiju, moždanu/ćelijsku štetu…

Preporuka je da se izbegava konzervirana hrana, a trebalo bi ograničiti unos ribe (teški metali) .

Ukoliko postoji prerast gljivica (ne samo kandida), savetuje se da se na neko vreme isključi i visoko-skrobasto povrće i žitarice, prvenstveno krompir i pirinač.

Preporučuje se i isključivanje kukuruza i soje i proizvoda od ovih namirnica, jer takođe deluju upalno, i preko 90% ovih proizvoda na tržištu je GMO.

Upotreba kvasca takođe može biti kontraindikovana, zbog narušenog balansa mikrobioma.

Zatim je potrebno raditi na oporavljanju sluznice creva, uspostavljanju ravnoteže mikrobioma, i smanjivanju upalnih procesa.

Uklanjanjem svih spoljnih faktora koji negativno utiču na GI trakt, dajemo mogućnost organizmu da izađe iz reaktivnog stanja i da uđe u fazu oporavka.

Nemoguće je da popravimo kuću koja gori, dok gori, a mi dodatno sipamo po njoj još benzina, bacamo daske i papir… Moramo da ugasimo požar, pa da postepeno krenemo sa popravkom.

UNOS TEČNOSTI

Od izuzetnog značaja je pojačan unos vode. Za decu uzrasta od 4-6 godina, recimo, potrebno je obezbediti oko 800 ml dnevno, čiste vode, ne računajući onu u čorbicama i supicama.

Voda je glavni saveznik u procesu izbacivanja toksina iz tela.

Sokovi i slatki napitci nisu dobar izbor za decu sa autizmom. Već smo pomenuli negativan uticaj šećera na organizam, te kupovni sokovi nisu dobar izbor.

U samom početku lečenja, ni ceđeni voćni sokovi nisu idealna opcija, iz prostog razloga metabolizma šećera- uzrokuju nagli porast šećera u kratkom vremenskom roku, i isto tako nagli pad, nakon čega se dete oseća umorno, razdražljivo, lošeg je fokusa itd.. Ukoliko je prisutan prerast gljivica, ovo takođe nije dobra ideja.

Preporuka je da se za užinu kombinuje voće niskog glikemijskog indeksa (zelene jabuke, bobičasto voće- maline, kupine, ribizle, aronija itd), sa orašastim plodovima, ili mlekom od orašastih plodova, ovsa bez glutena isl, ili pak biljnim mlekom.

Kod jednog broja dece, postoji problem u obradi energije, zbog poremećene funkcije na ćelijskom nivou, takozvana mitohondrijalna disfunkcija. Preporuka lekara koji se bave ovom oblasti jeste da dete jede češće, a manje obroke- 3 glavna, i dva manja obroka ili voćna užina+ orašasti plodovi/biljna mleka.

ŠTA MOJE DETE UOPŠTE MOŽE DA JEDE?!

Jasno nam je kako konfuzno sve ove informacije mogu da deluju na roditelja, pogotovo kada se već generacijama hranimo na jedan određeni način, i odjednom je potrebno sve suštinski promeniti. Osećaj nemoći, preplavljenost, strah, odbojnost… Šta uopšte moje dete sme da jede, pobogu?!

Pripremili smo vam mali spisak namirnica, za prvu pomoć.

1. žitarice bez glutena(proso, kinoa, amarant, heljda, ovas bez glutena…)

2. kompleksni ugljeni hidrati (leblebije, sočivo, pasulj, azuki pasulj, bob…)

3. povrće
lisnato zeleno povrće (kelj, kupus, zelen, zelena salata-više vrsta, rollo rosso, rollo
byonda itd, blitva, rukola, ajsberg…)
drugo zeleno povrće (krastavac, brokoli, zelena paprika, tikvica, prokelj, zukini
tikvica, keleraba…)
šareno povrće (šargarepa, žuta i crvena paprika, rotkvice, ljubičasti kupus, ljubičasti luk, belik, crni luk, batat, bundeva…)

4. voće(jabuke, kruške, bobičasto- maline, kupine, borovnice, aronija, ribizle, sezonsko voće-poželjno je izbegavati jedino voće sa visokim glikemijskim indeksom- urme, lubenice, dinja)

5. orašasti plodovi, semenke , namazi (lešnici, orasi, suncokret, seme bundeve golice, indijski i brazilski orah, lan, čia, tahini i puteri i namazi od navedenih semenki i plodova)

6. meso (junetina, piletina, ćuretina. Izbegavati svinjetinu, a kod živine, dobro je dati prioritet, ukoliko smo u mogućnosti, onoj koja je bez antibiotika, i koja je trčkala i kljucala, a ne hranjena koncentratom)

7. riba (ređe zbog teških metala, ali je značajna zbog unosa esencijalnih masnih kiselina)

8. masti (puteri od orašastih plodova i semenki, isključivo hladno ceđena ulja- maslinovo, bundevino, konopljino, laneno, ulje crnog kima…)

Veoma je korisno tokom procesa, koristiti dnevnik ishrane, ubeležiti namirnice koje je dete tog dana jelo, te je moguće pratiti prema ponašanju i eventualnim tegobama (koje takođe uredno zapisujete na kraju dana), uočiti neke doslednosti i reakcije na određene namirnice (npr.- ponedeljak i subotu, piše „razdražljiv, ima gasove“, pogledamo šta je dete jelo- oba dana je imalo pasulj? Onda ćemo razmotriti da tu namirnicu izbacimo, ili da po potrebi, npr. uvedemo enzime za varenje, uz konsultaciju sa lekarom koji vodi Vaše dete).

Individualni pristup je ovde veoma značajan- deca ne reaguju isto na iste namirnice, ali ćete vi tokom puta moći da primetite, ako uočite da se neki od simptima pogoršava, sada znate da je to usko povezano sa onim što dete unosi u svoj organizam.

SUPLEMENTI

Još jedna stavka koju moramo pomenuti kada je u pitanju izbalansirana ishrana, jesu suplementi.
Nekada će Vaš lekar, ukoliko smatra da je potrebno, prepisati detetu nešto što će dodatno poboljšati absorbciju, razlaganje i bolje varenje pojedinih namirnica- to mogu biti probiotici, minerali, vitamini, sa sve sa ciljem boljeg snabdevanja organizma istim. Da bi supementi imali svoje dejstvo, dobro je da je sluznica creva zalečena, kako bi se i oni mogli absorbovati. Suplemente ne bi trebalo uzimati „napamet“ i po sistemu „nekome drugome je pomoglo, hajde da i mi probamo“. Potrebno je sagledati celokupno stanje deteta i videti da li je neki suplement u tom trenutku potreban . Deficiti minerala i vitamina se, recimo, mogu utvrditi putem laboratorijskih testova. Ipak, uvek je dobra ideja prvo probati raznovrsnom ishranom postaviti temelje, i onda nakon jednog perioda (dva do tri meseca), uraditi pretrage, i po tome suplementirati šta je u deficitu.

RATLIČITI PRISTUPI I DIJETE

Danas je dostupan širok spektar različitih dijeta i načina ishrane, koji daju dobre rezultate kod dece sa autizmom. Ovom prilikom navešćemo neke od njih. Ohrabrujemo vas da sami istražite šta bi vama u ovom trenutku bilo najkomfornije, a mi ćemo se potruditi da vam u nekim od narednih tekstova
približimo i neke od njih.

Neke od dijeta koje se praktikuju kod dece sa autizmom isl su i sledeće: