Stimulacija razvoja deteta

TEACCH je jedan od najčešče korišćenih pristupa u radu sa osobama sa autizmom. Razvijen je na Univerzitetu Severna Karolina 1971. godine i predstavlja skup treninga, usluga i tretmana usmerenih na osobe sa autizmom. TEACCH kao jedan od glavnih principa naglašava individualizaciju prilagođavajući radno okruženje, materijal i metode rada aktuelnim potrebama, sposobnostima i stilu učenja osoba sa autizmom tako da se primenjuje kod osoba svih uzrasta i različitih sposobnosti. Nakon detaljne procene pravi se individualni program rada i insistira se na situacionom učenju u prirodnom okruženju i na funkcionalnim veštinama. TEACHH obuhvata različita programska područja kao što su komunikacija, socijalni odnosi, ponašanje, slobodno vreme i radne veštine. Rad se sprovodi kroz specifičnu organizaciju fizičkog okruženja, kroz podelu složenih aktivnosti na sekvence, uvođenjem rasporeda, izborom materijala i zadataka za sobe sa PSA.
TEACCH je svrstan u grupu tretmana u prodoru, tj. intervencija čija je efikasnost delimično potvrđena. Istraživanja ukazuju na mogućnost da se ovim programom poboljšavaju neverbalna komunikacija, recipročne socijalne interakcije, samostalnost, ublažava loše ponašanje, te smanjuje repetitivno ponašanje.

Floortime pripada razvojno orijentisanim intervencijama usmerenim na podsticanje komunikacije i socijalnih interakcija. Razvio ga je dr Stanley Greenspan 1980. godine. Primenjuje se u radu sa decom opšte populacije, decom sa austičnim spektrom poremećaja i decom sa drugim razvojnim poremećajima. Programi su centrirani na inicijalno ponašanje deteta koje usmerava čitavu intervenciju. Od terapeuta se očekuje da prati detetovo ponašanje i da prikladnim postupcima podstiče i oblikuje određene obrasce reagovanja. Program intervencije zasniva se na razvojnom stadijumu deteta. U tretmanu se posebna pažnja poklanja individualnim razlikama, naročito u oblasti senzornog procesuiranja i regulacije. Tretman pomaže uspostavljanju veza sa drugima, na osnovu kojih se podstiče emocionalni, kognitivni i socijalni razvoj.

Primena tretmana usmerena je na četiri oblasti:
1. razvoj zajedničke pažnje;
2. podsticanje dvosmerne neverbalne i verbalne komunikacije;
3. emocionalni razvoj;
4. razvoj logičkog mišljenja

Postojeća istraživanja ne ukaziju na značajnu efikasnost ovog pristupa kod osoba sa autizmom.

ŠTA IMA ZA CILJ TRETMAN KOD SOMATOPEDA ?

Defektolog- somatoped bavi se prevencijom, ranom detekcijom, dijagnostikom motoričkog poremećaja koji se ogleda u slaboj pokretljivosti, izvodjenju elementarnih poketa, nedovoljnoj koordiniciji pokreta, nerazvijenost fine motorike, usporenog senzomotrnog i psihomotornog razvoja.

Defektolog-somatoped radi na ranoj intervenvciji, rehabilitaciji razvoja, reedukuje i stimuliše psihomotorne funkcije koje su izostale ili se javilo kašnjenje u oblastima:
- fine motorikčke sposobnosti
- grube motoričke sposobnosti
- lateralizovanost
- koordinacija pokreta
- praksičke organizovanosti
- grafomotorne spopsobnosti
- kognitivne sposobnosti (doživljaj telesne celovitosti, percepcija, orijentacija, pažnja,sposobnost pamćenja i mišljenja).

Somatopedski tretmani imaju za cilj postizanje, ovladavanje i osamostaljivanje odredjenih pokreta i funkcija,a krajnji cilj je samostalno funcionisanje u svakodnevnim aktivnostima.

Dipl.defektolog-somatoped
Ana Novaković
Logopedski centar Sinapsa

Primenjena analiza ponašanja (ABA) je terapija zasnovana na nauci o učenju i ponašanju.

Bihejvioralna analiza nam pomaže da razumemo kako ponašanje funkcioniše, kako na ponašanje utiče okolina, kako se odvija učenje.

ABA terapija primenjuje naše razumevanje kako ponašanje funkcioniše u stvarnim situacijama. Cilj je podstaći poželjno ponašanje, a smanjiti nepoželjno ponašanje koje je štetno ili loše utiče na učenje.
ABA terapija može da:
- poboljša komunikacijske i jezičke veštine;
- poboljša pažnju, fokus, socijalne veštine, pamćenje i akademske veštine;
- smanji nepoželjna ponašanja.
Metode analize ponašanja korišćene su i proučavane već decenijama. Pomogle su mnogim osobama da steknu različite veštine - od zdravijeg načina života do učenja novog jezika. Terapeuti su od 1960-ih koristili ABA za pomoć deci s autizmom i srodnim razvojnim poremećajima.

Kako ABA terapija funkcioniše?

Primenjena analiza ponašanja uključuje mnoge tehnike za razumevanje i promenu ponašanja.

ABA je fleksibilan tretman koji se može prilagoditi potrebama svake osobe pojedinačno, pruža se na mnogo različitih mesta, kod kuće, u školi i u zajednici, podučava veštine koje su korisne u svakodnevnom životu i može uključivati individualnu terapiju ili grupnu terapiju.

Pozitivno pojačanje jedna je od glavnih strategija koje se koriste u ABA terapiji. Kada nakon ponašanja sledi nešto što to ponašanje vrednuje (nagrada), verovatnije je da će osoba to ponašanje ponoviti. Vremenom ovo dovodi do pozitivne promene u ponašanju.

Prvo, terapeut identifikuje ponašanje. Svaki put kad osoba koristi ponašanje ili veštinu, dobija nagradu.
Nagrada je nešto što je pojedincu značajno - primeri uključuju pohvalu, igračku ili knjigu, gledanje videa, pristup igralištu ili drugom mestu, i još mnogo toga.
Pozitivne nagrade ohrabruju osobu da nastavi da koristi veštinu. Vremenom to dovodi do smislene promene u ponašanju.

Šta uključuje ABA program?

Dobri programi ABA-a za autizam nisu isti za sve. ABA se ne sme posmatrati kao set vežbi. Umesto toga, svaki program je napisan da zadovolji potrebe pojedinca.

Cilj svakog ABA programa je pomoći svakoj osobi da radi na veštinama koje će im pomoći da postanu nezavisnije i uspešnije u kratkom roku kao i u budućnosti.

Autor teksta
Aleksandar Zlatić, logoped i reedukator psihomotorike, Logopedski centar Sinapsa, Beograd

Broj dece koji imaju teškoće u progovaranju se poslednjih godina povećao. Između ostalih teškoća koja se javljaju kod dece sa autizmom, komunikacija je aspekt koji predstavlja najveći izazov. Zbog ovog deficita u komunikaciji mnoga deca ne uspevaju da razviju govorne veštine koje se očekuju na određenom uzrastu. Neka deca ne mogu da pričaju uopšte dok kod neke dece se pojavi samo pokoja reč ili razvija takozvani žargon koji je specifičan za dete i nije razumljiv za okolinu.

Rana logopedska intervencija

Nedostatak govora i jezika ili načina komunikacije dovodi do posledica da dete ne može da ispuni svoje potrebe, ne uspeva da nauči veštine koje se očekuju na određenom uzrastu, ima poteškoće sa veštinama socijalizacije, ali i probleme u ponašanju. Zbog ovih i sličnih razloga deca sa autizmom moraju da ovladaju određenim komunikativnim veštinama.

Važnost rane logopedske intervencije ne može se naglasiti dovoljno. Važno je da se strategije koje se koriste individualizuju za svako dete kako bi se na detetove potrebe najbolje odgovorilo. Na primer, ukoliko dete koristi pojedine reči, tretman moramo kreirati tako da se dužina rečenice postepeno povećava.

Kako dete da zahteva?

Potrebno je naučiti dete kako da zadovolji svoje potrebe, zbog toga je važno naučiti ga veštini zahtevanja. Zahtev se koristi kako bi dete dobilo određenu informaciju, kako bi učestvovalo u željenoj aktivnosti i sl.

Nekoliko koraka koji će vam pomoći da naučite dete da zahteva:
- Pronađite šta su detetovi motivatori. Motivatori su sve one aktivnosti i svi oni predmeti ili hrana koju dete voli i u kojima uživa. Važno je identifikovati puno motivatora kako bismo mogli dete da naučimo različitim zahtevima.
- Odredite koju formu zahteva će dete koristiti Željena forma naravno jeste verbalna, ali kod neke dece sa autizmom ovo neće uvek biti moguće. Zbog toga je važno da sa svojim terapeutom razgovarate o alternativnim načinima komunikacije kako što je PECS ( komnikacija karticama).
- Odredite ko će detetu davati nagrade. Postupak nagrađivanja je jako važan jer ćemo time motivisati dete da radi i da kominucira. Dalje, sinhronizovanje terapeuta ili roditelja sa motivatorima produbljuje emotivni odnos između deteta i terapeuta ili deteta i roditelja. Dete će, ukoliko se metoda pravilno koristi, imati poverenje u osobu koja je preko puta njega.
- Dete ćemo učiti onda kada je motivacija na visokom nivou
- Pomagaćemo detetu da koristi izabranu formu zahtevanja
- Da bismo započeli razvijanje veštine zahtevanja, potrebno je da budemo sigurni da dete prilazi i zaista želi motivatore koje smo izdvojili.
- Vremenom smanjujemo podršku
Davanje podrške detetu prilikom zahtevanja, bilo ona verbalna ili fizička, mora da se smanjuje vremenom kako bi dete bilo u stanju da samostalno koristi ovu veštinu

Na kraju, veština zahtevanja kod dece sa autizmom je važna zbog toga što im daje kontrolu nad svojim okruženjem, omogućava im da poprave svoje socijalne veštine i povećaju motivaciju za upuštanje u verbalno ponašanje.

Autor teksta
Aleksandar Zlatić, logoped i reedukator psihomotorike, Logopedski centar Sinapsa, Beograd

DTT je metoda individualiziranih i pojednostavljenih instrukcija za poboljšanje učenja djece. Za djecu s autizmom DTT je posebno koristan za učenje novih oblika ponašanja (npr. govornih zvukova ili motornih pokreta koje dijete prije nije moglo napraviti) i novih diskriminacija (npr. tačno odgovarati na različite zahtjeve). DTT se može koristiti i za podučavanje naprednijih vještina i upravljanje problematičnim ponašanjima.

Međutim, nekoliko stvari o DTT su vrijedne spomena:
1) prvo, ova metoda se mora kombinirati sa drugim intervencijama da omogući djeci da iniciraju korištenje svojih vještina i da pokažu te vještine na raznim mjestima;
2) drugo: u početku tretmana, djeci s autizmom može trebati mnogo sati DTT sedmično, iako postoji mnogo kontraverzi o tome koliko tačno sati je potrebno;
3) treće: da bi se DTT učinkovito realizirao, nastavnici moraju imati specijaliziran trening.

Uprkos ovim ograničenjima, DTT je jedna od najvažnijih instruktivnih metoda za djecu s autizmom.

Dr Bojan Radić, Bosna i Hercegovina

TOMATIS ® metoda je sistem za treniranje slušanja koji je kreirao ORL lekar Alfred Tomatis. Doktor Tomatis je 1950. godine konstruisao prvi aparat u tu svrhu.

Pošto je i sam bio sin operskog pevača, često je lečio kolege svog oca i kod jednog od njih je uočio problem u odnosu slušanje - glas. Iako je ranije primetio traumu kod ljudi sa vokalnim alternacijama, bio je zapanjen sličnošću između vokalnih problema pacijenta i alternacija u njegovom sluhu. Pevačev glas nije mogao da proizvede frekvencije koje je njegovo uvo samo blago primalo. Odlučio je da pokuša da ispravi pevačevu mogućnost slušanja kako bi proverio da li je na ovaj način moguće otkloniti problem sa glasom. Zahvaljujući akustičnom aparatu, koji ima mehanizam da selektuje različite nivoe frekvencija, uspeo je da poboljša slušanje svog pacijenta, koji je bio stimulisan da peva dok sluša svoj glas. Bez napora, pacijent je mogao da emituje tonove koje ranije nije uspevao.

Ovo otkriće doktor Tomatis je predstavio Francuskoj Akademiji Nauka i Akademiji Medicine u Parizu 1957. godine i 1960. godine. Ovakav princip lečenja postaće poznat kao Tomatis® efekat.

Kako funkcioniše Tomatis® metoda?

Čulo sluha ima veliki značaj za psihofiziološki razvoj. Kako bismo razvili govor i jezik naš auditivni sistem treba da bude očuvan. Slušanje je akcija koja se prekida kada mozak više ne može da se adaptira u svom akustičnom okruženju. Ono podrazumeva sposobnost adaptacije na stalne promene u našem zvučnom okruženju. Slušanje ne treba poistovećivati sa čujenjem. Oštećenja sluha, koja je uočio i doktor Tomatis, mogu da budu različita, pogrešno razumevanje ili pogrešno predstavljanje akustične situacije, koja sprečava postizanje željenog cilja, emotivna uznemirenost ili teškoće u prilagođavanju. Cilj Tomatis® metode je da se ponovo uspostavi adaptivno slušanje. Kada smo budni ili kada spavamo, naše uvo konstantno šalje mozgu stimuluse. Unutrašnje uvo, vestibularni sistem s pužem, je prvi senzorni sistem, koji se razvija kod fetusa. Do petog meseca trudnoće je potpuno funkcionalni organ koji šalje poruke ostatku nervnog sistema. Uvo nije samo prijemnik zvukova već ono determiniše ravnotežu, ritam, koordinaciju i predstavlja ulaz u CNS. Ako zapušite uši dok hodate primetićete da ste značajno izgubili ravnotežu. Kada je slušanje aktivirano, auditorni sistem je uznemiren. Ovo uznemiravanje je jak udarac na personalni razvoj. Funkcionišući na prijemu i integraciji zvuka kroz uvo, Tomatis® metoda pomaže da se mozak efektivnije stimuliše i da se umanje slušni izazovi.

Zvuk je vibracija. Ta vibracija se prenosi kroz vazduh (kada putuje kroz uvo) i ovaj prenos se naziva vazdušna provodljivost zvuka. Zvuk se, međutim, prenosi i putem kosti. Na ovaj način vibracija brže putuje kroz kosti našeg tela. Tokom Tomatis® faza slušanja, muzika se prenosi koštanom provodljivošću, ali i kroz vazduh kroz slušalice (sa integrisanim vibratorom koji naleže na teme glave). Tomatis® slušalice su specijalno dizajnirane, njihova uloga nije samo u terapiji muzikom već se muzika koristi kako bi se sproveo Tomatis® efekat. Muzika stiže do auditivnog kanala kroz slušalice na oba uha (vazdušna provodljivost) i kroz vibrator (koštana provodljivost). Vibracije deluju na uzengiju i čekić, stimulišući puž i vestibulu. Akcija ovih delova uva stimuliše mozak i njihovim radom se obezbeđuje energija čitavom telu.

Princip dejstva Tomatis® metode je baziran na konceptu “gejtinga” odnosno prebacivanja između vazdušnog i koštanog kanala koji šalju istu informaciju sa različitom bojom i intenzitetom pri čemu je vremenski obrazac prenošenja informacije nepravilan. Suština Tomatis® metode je odabir individualnog programa koji će dete da sluša, a koji se bazira na slušanju klasične muzike, ali Tomatis® stručnjak može da menja veliki broj parametara kako bi na odgovarajući način stimulisao dete. Takođe, u Tomatis® metodi se koriste različite frekvencije.

Implementacija različitih parametara zahteva da se mozak usredsredi na moduliranu zvučnu povratnu spregu uz pomoć čega se stvara snažna senzorna vežba. Tomatis® efekat postižemo tako što pojačavamo intenzitet i boju zvuka menjujući kanale, niske i visoke frekvencije. Visoke frekvencije stimulišu mozak, dok su niske frekvencije zvukovi koje amnionska tečnost filtrira i najviše utiču na regulaciju disanja, otkucaje srca...

Vestibularni deo unutrašnjeg uva zaslužan je za prostornu dinamiku. Puž i vestibula su povezani s mozgom, većina kranijalnih nerava je vezana za slušne nerve. Unutrašnje uvo kontroliše ravnotežu, koordinaciju i mišićni tonus. Samo slušanjem Mocarta nikada nećemo postići tzv. Tomatis® efekat, odnosno Tomatis® efekat ćemo postići filtriranom muzikom koja ne mora da bude Mocartova. Kada je slušanje prekinuto mozak prestaje da reaguje na one zvuke koje uvo prenosi. Zbog toga je neophodno usmeriti pažnju i pokrenuti aktivnost mozga. Ovo se dešava kada je mozak vrlo osetljiv na iznenadne promene koje ne može da predvidi.

Tokom Tomatis® faza slušanja, muzika se prenosi iznenadnim promenama tonskog kontrasta, koji se aktivira promenama boje i intenziteta zvuka. Ovi kontrasti su potpuno neočekivani. Takođe su i bezbolni, a imaju iznenađujući efekat na mozak, pa usled toga obraćamo više pažnje što je i prirodna reakcija. Kao rezultat ovih ponavljajućih i neočekivanih kontrasta, mozak napreduje poboljšavajući sveukupno slušanje.

Na koje oblasti može da utiče Tomatis® metoda?

Tomatis utiče na vestibularni sistem, komunikaciju, energiju, držanje, ravnotežu, vizuelno-prostorne odnose, jezik i fonemsku svest. Tomatis poboljsava muzičku analizu, pobuđuje korteks, poboljšava koordinaciju, tonus mišića, pomaže u regulaciji emocija, samoregulaciji i socijalizaciji. Takođe, tomatis poboljšava pamćenje i pažnju, ritam i preciznost, učenje na osnovu verbalne diskriminacije, radnu memoriju, pomaže u usvajanju veština verbalne komunikacije i pobuđuje želju za komunikacijom.

Tomatis® metoda danas ima široku primenu u rešavanju: školskih i akademskih problema (diskalkulija, disleksija, disgrafija), problema poremećaja pažnje i koncentracije, problema regulacije emocija, strahova, doprinosi poboljšanju dinamičnosti energije, motoričkih problema, doprinosi podsticanju razvoja govora i jezika.

Koristi se kod osoba koje imaju probleme sa sluhom, poremećaje fluentnosti govora (mucanje, jako ubrzan / usporen govor), depresiju, psihoze, epilepsiju, kod svih sindroma,pervazivnih poremećaja (autizam, Aspergerov sindrom), afaziju, panične napade. Delovi mozga koje aktivira muzika nisu ograničeni samo na one povezane sa govorom ili sluhom, već i sa pamćenjem, pažnjom, emocijama, motorikom. Muzika lako dolazi do svih delova mozga, aktivira ih, stvarajući nove i složenije veze ili premošćava oštećenja u postojećim ćelijskim vezama. Tomatis® metoda je pripremna tehnika koja može da se sprovodi uporedo sa ostalim pedagoškim metodama. Ponekad roditelji mogu da primete u toku Tomatis® terapije da se dete ponaša hiperaktivno ili čak agresivnije.

Da li Tomatis® može uticati negativno na ponašanje deteta?

Tomatis® metoda podstiče brži razvoj deteta. Ono što se događa u toku same terapije kao i za vreme pauza jeste da se mali svet otvara, a dete još nema veštine koje prate njegovu novu pojačanu svesnost. Njegova čula su stimulisana, dete može da bude usled toga senzitivnije, razdražljivije, aktivnije što se može dodatno pojačati u multisenzornom okruženju kao što je grupa u vrtiću ili njegov razred. Taj period ne traje dugo (obično traje dvije do tri nedelje nakon prvog ciklusa terapija). Takođe ni jedno dete ne reaguje isto, tako da ne dolazi ni do istih reakcija nakon Tomatis® terapije. Ukoliko je dete jedno vreme uznemireno, aktivnije ili razdražljivije, važno je upozoriti detetove terapeute, učitelje, vaspitače kako bi u tom periodu privremeno smanjili svoja očekivanja prema detetu. Naime radi se o pospešivanju sazrevanja. Svaki period stimulacije treba da bude praćen periodom konsolidacije. Osim negativnog stresa postoji i pozitivan stres kroz koji svi moramo da prođemo kako bi odgovorili na izazove na svom putu. Ako izbegavamo izazove, ne dopuštamo vrlo važan proces odrastanja.

Jedan ciklus terapije Tomatis® terapije obično traje 14 dana , osim u slučajevima kada je to previše stimulacije za dete u jednom ciklusu. U tom slučaju terapija traje najmanje deset dana. Dnevna stimulacija Tomatis® terapijom traje od 40 do 80 minuta, zavisno od uzrasta i potreba deteta.

Terapija se obično sprovodi u tri ciklusa,a svaki ciklus traje najviše 14 dana. Nakon prvog ciklusa terapije pravi se pauza od četiri do šest nedelja (zavisno od uzrasta, potreba deteta i prethodnog programa), a zatim počinje drugi ciklus terapije od 14 dana, nakon čega sledi pauza od 8-12 nedelja do poslednjeg , trećeg ciklusa, koji takođe traje najduže 14 dana.
* O trajanju terapije na dnevnoj bazi, trajanju terapijskog ciklusa, kao i trajanju pauza tokom i između ciklusa odlučuje Tomatis® stručnjak.

Najpoznatiji korisnici Tomatis® metode su glumci Romy Schneider, Gerard Depardieu, Juliette Binoche, zatim pevači Maria Callas i Sting M. Sc. Andrijana Majstorović